Izvor: Večernje novosti, 14.Sep.2016, 08:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beogradske priče: Englezovac iznad Slavije

Sećanja: Mekenzijeva ulica nosi ime po čoveku koji je umnogome osmislio izgled ovog dela grada POSTOJI jedan deo Beograda koji duže od stotinu godina zovemo Englezovac, iako mu je ime nadenuto po jednom Škotlanđaninu. Mekenzijeva ulica, koja od Slavije vodi ka Crvenom krstu, posvećena je upravo čoveku koji je osmislio prvobitni izgled ovog dela grada. A prezime Mekenzi sasvim dovoljno govori o njegovom škotskom poreklu. Dabome, u doba 19. veka svi podanici britanske >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << krune, bili oni Irci, Velšani, Englezi ili Škoti, našim sugrađanima su bili isti, i do dana današnjeg je najjednostavnije podvesti ih pod "Engleze". Takva je bila i Mekenzijeva sudbina. DOBROTVOR I TREZVENjAKOSTALO je zabeleženo da mu je ime bilo Frensis i da je bio član Britanskog biblijskog društva, a potom i službenik Britanske ambasade, kao i da je u Beograd došao kao vrlo pobožan čovek. Ovaj deo Vračara nekada je nosio ime Simića majur, što govori o tada malenom Beogradu u kojem je ovaj deo bila periferija, ma kako da nam to danas nestvarno deluje. Tako je deo okružen današnjom Njegoševom ulicom, pa do blizine Hrama Svetog Save poneo ime Englezovac. Transakcija je obavljena 1879. godine, kada Mekenzi kupuje ovaj veliki posed od Stojana Simića, uspešnog političara i trgovca, za nekih 5.000 dukata. Sagradio je kuću na mestu gde je danas parking priljubljen uz Slaviju, a na čijem mestu je nekada bio legendarni istoimeni bioskop. Hroničari beleže ogromnu velikodušnost ovog čoveka, njegov dobrotvorni rad, kao i pomoć udovicama i njihovoj deci. Bio je vatreni borac protiv poroka, tako da nikako nije voleo ljude sklone čašici i duvanskom dimu. Zato je bio i jedan od osnivača udruženja trezvenjaka. Mekenzi je vrlo uporno i spretno celo imanje isparcelisao i formirao pravilne ulice. Povezao ih je sokacima, kako se tada govorilo, a ponudio ih je kasnije na prodaju, s tim što je kupac morao da se obaveže da će podići kuću od čvrstog materijala. Takav finansijski prilaz doneo mu je i lep imetak, jer je prvobitno razmišljao da ovom zemljištu podari poljoprivrednu namenu, ali se kasnije predomislio, dajući celoj oblasti urbanu ulogu. Najzad, mnogi su tada mislili da je Mekenzi naivan i da mu taj posao nikako neće dobro doneti, ali ispalo je upravo suprotno, i ponikle su dragocene kuće Beograda na razmeđu 19. i 20. veka. KAFANE KAO KARAULESLAVIJA je krajem pretprošlog veka bila mesto do kojeg su dopirali seljaci koji bi zapregama stizali sa robom kojom su trgovali. Ovde je bilo odmorište koje je, kao u svakoj srpskoj varoši tražilo - kafanu. Kao što država ima karaule na graničnim prelazima, tako su bircuzi bili mesta koja su na neki simboličan način pokazivali dokle je grad u tom trenutku dosegao. Kako beleži hroničar Nikola Trajković, dve kafane - "Rudničanin" i "Tri seljaka" bile su na mestu gde se sada Ulica kralja Milana spaja sa Slavijom, a u početku su to više bile obične seoske mehane sa prljavim dvorištima i štalama. - Pre nego što je proradila železnica, seljaci su ovde dovozili hranu i ostale potrepštine za Beograd, a odatle su odnosili robu za unutrašnjost - pisao je Trajković. - Kako su se vremena menjala, tako su i gosti ovih kafana postajali sve više ugledni i dostojanstveni Beograđani, jer se varoš širila, a ta ekspanzija postepeno ugrađuje mesto Slaviji u srce grada. Početkom 20. veka ondašnje vlasti angažuju uglednog belgijskog arhitektu Albana Šambona, koji je stvorio nekoliko veoma efektnih i upečatljivih vizija o izgledu budućeg Beograda, pa je među njima bila važna ideja da na Slaviji ponikne trijumfalna kapija. Šambon je, kao čovek širokog obrazovanja, umeo da prepozna i poštuje srpsko herojstvo i žrtve koje su naši preci podneli u dotadašnjim ratovima, i video je jasnu simboliku u kojoj je "našoj" trijumfalnoj kapiji bilo mesto upravo na Slaviji. Nažalost, balkanski i Prvi svetski rat su ga sprečili u ostvarenju tih ciljeva, da bi kasnije ugledni arhitekta Uroš Martinović opisao posleratni izgled ovog poznatog gradskog trga kao "provincijski ringišpil". Tako je Frensis Mekenzi na lep način uobličio jedan deo polukruga oko ovog "ringišpila" dajući mu veoma važnu ulogu u onom vremenu, da bismo ovo doba dočekali sa mnogo nedoumica vezanih za izgled ovog važnog prestoničkog trga. PRVO DIVLjE PATKE MOČVARNI deo Beograda oko Slavije odvajkada je privlačio varoške lovce, pa je tako ostalo zabeleženo da su naši preci često odlazili u ovak kraj u lov na divlje patke i druge barske ptice. Istina, kako se grad širio tako su i lovci išli sve dalje. Najstariji hroničari su govorili kako su početkom 19. veka već sticali dobar ulov u okolini današnjeg Starog dvora, odnosno Skupštine grada. Varoš je u to vreme tek počinjala da se širi izvan Šanca koji je okruživao Beograd i završavao se kod Stambol kapije, odnosno današnjeg Trga republike. Tada je i prostor gde je danas Dvor bila periferija, a Slavija je bila podaleko od grada.

Nastavak na Večernje novosti...