Izvor: Poznati.info, 07.Jan.2013, 17:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dubravka Marković Biografija
Dubravka Marković Duca je rođena 26. decembra 1960. godine. Suprug joj je Goran Gmitrić, a sin joj se zove Kos Gaspari. Najpoznatija je po: radu na Studiju B, emisiji Rok intervju, RTS, emisija Hit meseca, Evrovizija, Igre bez granica, Radio Beograd, Večeras zajedno, Nekad smo se dobro zezali. Po zanimanju je TV voditeljka. Voditeljka kultnog Hita meseca, pankerka, nekadašnja Giletova devojka, promoterka “beogradskog kruga”, devojka koja je gajila imidž dečaka otkriva >> Pročitaj celu vest na sajtu Poznati.info << kako su najbolja tajna venčanja i zašto se njenom sinu ne sviđa muzika koju ona sluša
Bila je oduvek samo svoja, posebna i jedina. Prvi pravi TV program za mlade na TV Beogradu, emisija „Hit meseca“, trebalo je da liči na britanski „Top of the pops“, a nju su pozvali da bude voditeljka. Već se kalila na Studiju B, kod Slobe Konjevića. Došla je na RTS i postala simbol i zaštitni znak novog talasa, panka, rokenrola, „beogradskog kruga“. Pred kamerama je bila opuštena, kao da to oduvek radi. I nije to bilo tek tako, ona je ćerka jedne od najcenjenijih i najboljih TV voditeljki kod nas Ljiljane Marković i uglednog novinara, veterana televizije Aleksandra Markovića. Bila je odličan đak, vukovac, odlična u srednjoj školi. A onda se zarazila pankom i živela taj način života. Osamdesetih je, kaže, živela jedan život, a onda su se obrušile devedesete. Još uvek s kratkom kosom, dečačkog izgleda, s prepoznatljivim osmehom, Dubravka počinje priču o sebi:
- Ajde, kreni – kaže dok zavija cigaru, a samo pet minuta pre toga insistirala je da se fotografiše s teniskim reketom, jer tenis je njena nova-stara pasija.
Tenis i cigare?
- Cigare i sve ostalo! Gile me je odvratio od tenisa, iako sam ga još kao klinka igrala, tata me je upisao. Rekao mi je: „Ma kakav tenis, mi smo pankeri!“ Probao je da me odvrati i od skijanja, ali mu to nije pošlo za rukom. Ajde odatle da krenemo, od sporta. Sport mi je veoma važan.
Ne, ne, mi bismo od Gileta. I da li bi uradila danas nešto drukčije da može?
- Ne. U tome je tajna života, što je nepredvidljiv. Ova varijanta je najbolja za mene, baš ovako kako je ispalo. Gile! E, Gile. Lepota tog vremena bilo je to što su ljudi koji su se bavili javnim poslom imali pravo na svoju slobodu. Nikome nije padalo na pamet da se bavi time što smo Gile i ja u šemi niti time da li smo se možda posvađali ili nismo. Jednostavno, mi smo pripadali jednom istom krugu ljudi koji je u jednom trenutku pred kraj gimnazije zamislio da želi da se bavi rokenrolom i da u tome uspe. I svi smo, svako na svoj način, uspeli da sebe ostvarimo. I dan-danas smo na ovaj ili onaj način povezani. Lepo smo živeli, a onda su došla neka druga vremena. I danas se čujemo i družimo koliko nam to ovo vreme dozvoljava. Ne samo Gile i ja nego svi mi iz tog nekog „beogradskog kruga“. Naravno, ne viđamo se više svaki dan jer smo porasli, imamo svoje porodice, ali smo ostali iskreni i odani jedni drugima, jer to je najvažnije. Cane, Dule Glavonja, Gile… Grupica koja je mislila slično i slušala istu muziku. Danas, kada je iza nas velika cifra života, ostao nam je osećaj da smo isti, da se ništa nije promenilo od onda kada smo se nalazili kod SKC-a i odblejali jedno veče.
Giletove ludosti
- Svih šest godina, koliko smo bili zajedno, bilo je ludo. Nešto što mi je ostalo u sećanju je situacija kada je u Knez Mihailovoj, u nekadašnjoj poslastičarnici „Međed“, ženi koja nije htela da mi da čašu vode, tresnuo čašom o sudoperu i sve se pretvorilo u gomilu srče! A Gile je sada tata, ima sina Ukija, vrlo je brižan, i najbolja stvar koja je njemu mogla da se desi jeste to što je ipak na kraju odlučio da postane tata.
A malo ko iz njene generacije ko je se seća s kratkom kosom pola ofarbanom u roze i s Giletom, mogao je i nju da zamsili kao majku.
- Svaka žena mora da se ostvari kao majka. Da, stvarno to mislim, najiskrenije. Ja sam oduvek znala da ću to biti. Mislim da je to jedna prirodna stvar, a svaka dalja određivanja da je to najvažnije što sam uradila u životu. Pa, nije. To sam uradila da traje, da ostane. A najvažnija stvar je da taj život živiš maksimalno i do kraja i da se u njemu dobro provedeš. Ko uspe, njemu dvije, ko ne uspe. Za sada se trudim da se provedem, ali u svemu tome uvek ima onog prijatnog i lepog, ali i onog što to nije. Prvi kec nije bio lep, pa onda sve redom. Bilo je pogrešnih odluka, neprijatnih susreta. Nije bilo lepo to što sam doživela da je neko pomislio da te liši i života ako treba samo da ne bi radio to što radiš. Svi se sećamo tog čuvenog evrovizijskog skandala kada sam bila određena da vodim taj program, ali se politika umešala i više nisam bila podobna da vodim taj događaj.
- Devedesete sam preživela burno i činjenica da sam tada postala majka bila je lep način da se otklonim od tih ružnih stavri, jer sam morala da se bavim bebom. I zato mi nije bilo strašno ni to što mi nisu dali da radim. Posle sam počela da radim neke druge stavri. Od čega se živelo? Moj tadašnji muž radio je u američkoj ambasadi, i eto od toga se živelo.
Uvek dečak
- Čini mi se, najlepša odluka bilo je to što sam pre četiri godine rešila da se vratim na Radio Beograd, ne na 202, već na Prvi program, jer mislim da sam bez razloga prekinula svoj rad na radiju.
Dok se spremala za fotografisanje, pričala nam je o svojoj majci, jednoj od prvih dama Televizije Beograd Ljiljani Marković, koja je čak i u svojim poznim godinama, dok je zbog jedne povrede ležala u bolnici i samo nekoliko sati posle operacije, posegnula za bočicom svog parfema.
- E, zato ja nikada neću biti Ljiljana Marković! Ali, u sistemu i društvu u kome sam rasla, ja sam odabrala da se ponašam i ličim na dečaka, najpre nesvesno, a posle i svesno, jer je to bilo najjednostavnije i najlakše s obzirom na sve ono što se na mene sručilo kao posledica rada na emisiji „Hit meseca“. Jer da sam ja tada bila svesna svih tih ženskih atributa koje sam imala i asocijacija koje se odnose na moj posao, onda se danas ne bih razlikovala od svih ovih dama koje rade na televiziji. Ja sam se ponašala kao ortak i bila ortak i time sam uspela da kroz sve to proplivam bez ikakvih posledica.
- Činjenica je da su mnogi ljudi koji su kao mladi doživeli veliku popularnost nesrećno završili, postali žrtve opojnih sredstava ili upali u kandže nekih promotera koji su trgovali njihovom profesijom. Budući da je moj stav bio takav, to se nije desilo. Bila sam jedina koja je radila takav posao tada. S druge strane, i rasla sam u porodici u kojoj se sin rodio prekasno, pa sam vaspitavana uz pištolje i lopte. Naučila sam s vremenom da ne prolazim baš dobro ako u farmerkama i majici uđem kod pretpostavljenog, a da kada se doteram, mogu da izvučem neku korist. Ali, eto, nisam to mnogo koristila. A što se tiče asocijacije na moju majku, njoj je vrlo teško da prihvati da joj ćerka nosi pocepane farmerke, tatine košulje, da joj pola glave bude ofarbano u roze, jer jedna dama kao što je ona nije to mogla da shvati. S vremenom, i to je prihvatila, pa danas s humorom priča o tome.
Venčanja
- Nijedno moje venčanje nije bilo drugačije od onog kako ga je moj otac zamislio kada sam bila mala, da bude u tajnosti i da ga samo o tome obavestim, te sam ja tako to dva puta uradila. Moj otac bio je racionalan čovek koji je mislio da ne treba na te stvari trošiti pare. S druge strane, i meni je to odgovaralo jer sam ga tako stavljala pred svršen čin. Ja sam se toga držala. I dan-danas mislim da su svi ti činovi venčanja besmisleni i da stavljaju ljude u poziciju da ti donose neke skupocene poklone bez razloga. Osamdesetih je to bilo ovako: venčao se neko iz ekipe, pa se prozezamo i to je to. Moj drugi brak traje deset godina.
- Svoje dete vaspitavala sam u liberalnom smislu, trudila sam se da kod njega treniram izgradnju sopstvenog stava, iako me nervira i mislim da nije u pravu. Imao je pravo da donosi sam svoje sudove i da zaključuje. On će reći za Dejvida Bouvija da je njanjav i da je muzika koju sluša njegova mama bezvezna, ali će vam reći da je Stingov koncert bio odličan. Sada ima 17 godina, i u bioskopu je s drugarima. Bar jednom nedeljno ide u bioskop.
Ljubav
- Genetika je čudo. Moj deda po majci ženio se sedam puta, pa to što sam ja u drugom braku za njega nije ništa. Ja se verovatno nikada više ne bih udala posle razvoda, ali eto, kada se čovek zaljubi, ne razmišlja o tome da li nešto hoće ili neće, a i živimo u zemlji i sredini gde je vrlo teško biti razvedena žena. Ma koliko god mi pričali o ravnopravnosti i imali ne znam kakve organizacije, razvedena žena u Srbiji ima veliki problem, ona trpi torturu i pritisak koji je teško objasniti. Ovde se još uvek misli da se čovek razveo ne zato što je brak bio loš nego zato što ona nije valjala. E, da ne bude da ja ne valjam, zaljubila sam se i udala drugi put.
- Goran Gmitrić je jedini čovek s kojim sam imala vezu a da je radio na RTS-u. Pošto smo ušli u vezu, morala sam i da se udam na kraju. Šalu na stranu, to je u početku bila avantura, a evo nas deset godina posle. On je šef deska informativne redakcije „Pinka“ i savetnik ministra Gorana Bogdanovića. On je ozbiljan politički novinar, za razliku od mene, večitog dečaka. Profesionalno se nigde ne sudaramo. A privatno se odlično dopunjujemo. Meni je sve veselo, njemu je sve ozbiljno.
- Kategorija zaljubljenosti je najjača, ali i najkraća. A ono što je važno za brak jeste da poželiš da ostariš s tim čovekom. Ja mislim da ja s Goranom želim da ostarim. Ne znam da li će se to i dogoditi. Videćemo. Najvažnije je da za ljubav nikada nije kasno. Moja mama je dokaz za to, ona ima svoju veliku ljubav poslednjih sedam-osam godina. Da, i s preko sedamdeset uživa u svim lepotama svoje zaljubljenosti. Nikada čovek nije star za ljubav!
I ajd sada na kraju o sportu?
- Ma, da, čoveče, vrati priču tamo gde sam zamisila da počnem! Sport! ’Oću o tome da ti pričam! Sport je uvek bio važan u mom životu. U amaterskom smislu. Bila sam prvak u gimnastici i prvak u prsnom i leđnom plivanju, pa sam onda u gimnaziji nastavila da budem prvak u gimnastici. Bila sam i druga u osnovnoj u skijanju. Onda sam se uključila u novinarska prvenstva u skijanju. U bivšoj Jugoslaviji imala sam srebro, a u dragoj mi Srbiji godinama sam bila prvak. Učestvujem na SP, ali nisam u godinama kada mogu da osvajam medalje. Mnogi koji su studirali DIF i postali uspešni u sportu, nikako ne mogu da prihvate činjenicu da sam ja u drugom gimnazije bila nosilac nagrade „Spartak“, koja se dodeljivala za izuzetne uspehe u sportu! Igram tenis, ponovo, najpre zbog deteta, a sada redovno i sama treniram. Eto, to sve vreme želim da ti kažem!
Dubravka Marković
Izvor i foto: Story.rs, pulsonline.rs, V. Lalić
