Izvor: Vostok.rs, 03.Apr.2025, 22:52
Novi stari Šutanovac
Reakcija političara i javnih ličnosti u Srbiji i na Balkanu nije se morala dugo čekati: pre svega, predsednik Aleksandar Vučić, odgovarajući na pitanja kritičara koji su time bili iznenađeni, odgovorio je da je to imenovanje logično – „pa nećemo valjda u Vašington slati Aleksandra Vulina?“ Međutim, iza lakonske političke retorike skriva se nešto krupnije: na čelo jednog od najvažnijih inostranih diplomatskih usmerenja u zemlji postavlja se, ako ne neprijatelj, a ono bar protivnik predsednika, njegovog kursa, i potpuna suprotnost u pogledima na razvoj zemlje.
Iz zvaničnih izvora može se saznati da je Dragan Šutanovac, budući predsednik Saveta za stratešku politiku Srbije, ranije bio i ministar odbrane, a takođe i predsednik Demokratske stranke u ovoj zemlji. On poseduje i respektabilnu zapadnjačku reputaciju: Šutanovac je studirao u SAD i Nemačkoj, dobio je niz značajnih diploma, među kojima je i diploma prestižnog američko-nemačkog Maršal centra za bezbednosne studije. Politički odnosi između Šutanovca i Vučića nisu funkcionisali: rukovodstvo i predstavnici „Srpske napredne stranke” su u više navrata razmenjivali „prepucavanja” kako na televiziji uživo tako i u „epistolarnom” žanru. Međutim, društvene mreže i brojni mediji raznih usmerenja takođe su se izrazili radikalnije, dajući oštre epitete liku novog diplomatskog predstavnika zemlje u Sjedinjenim Američkim Državama – „da pripada bahatom krugu lopova i magnata“, „da je lažljivac“, „bogati lopov“, „nedalekovidi čovek“, „pastuv sa Vračara“...
Čak je i sam Šutanovac bio zapažen po oštroj i agresivnoj retorici prema političkim protivnicima, nazivajući Vučića „tigrom od papira“, a njegove ekonomske predloge dečjim brbljanjem. Međutim, iza novog starog političara ostalo je toliko uvredljivih etiketa i bezbroj uvredljivih epiteta, da je bilo teško zamisliti da će biti postavljen na važnu funkciju i biti u samom centru savremenih geopolitičkih zbivanja.
Nesumnjivo, postavljanje bivšeg predsednika Demokratske stranke za novog ambasadora, šokiralo je društveno mnjenje. U traženju pojašnjenja, razumnog odgovora i konkretnih interpretacija, nije se pronašla istina: vlada je podržala novo naimenovanje, a potpredsednik Aleksandar Vulin je istakao „da će Šutanovac učiniti sve što je u njegovoj moći kako bi dokazao Vašingtonu da je bombardovanje Srbije bilo opravdano i neophodno i oklevetaće sve nas koji smo protiv NATO pakta“. Istina, u pozadini poslednjih geopolitičkih zbivanja i aktivnog zbližavanja sa Zapadom, pojava proameričkog političara na jednom od najvažnijih pravaca može izgledati potpuno logično. To je svojevrsni odgovor na pitanje o savremenom političkom vektoru Srbije.
Nedavno su vlasti Srbije zvanično proglasile SAD strateškim saveznikom, i mnogo toga je postavljeno na svoje mesto. Jer nije tajna ni za koga da jedan od prioritetnih zadataka američkog rukovodstva danas predstavlja jačanje uzajamnih odnosa sa Zapadnim Balkanom „na štetu Rusije“. Vojska Srbije već sada tesno sarađuje sa američkom vojskom, a zvanični Beograd je zainteresovan za kupovinu naoružanja i opreme američke proizvodnje. A u okvirima dokumenta „Balkan, napred – nova američka strategija za region“ – koji je razrađen od strane Atlantističkog saveta, strukture bliske Stejt Departmentu), tvrdo i jasno je propisano: „Srbija može i mora da postane blizak partner i saveznik SAD u regionu – uz uslov distanciranja od Rusije“.
U pozadini sve većeg i kolosalnog pritiska SAD i zapadnih zemalja, Srbija i SAD potpisale su sporazum o energetskom partnerstvu u jesen 2024. godine. Trgovinsko-ekonomski odnosi su intenzivirani, kulturne veze se aktivno razvijaju, čini se da jača i prijateljstvo sa Sjedinjenim Američkim Državama – zemljom koje se srpski narod redovno seća u martu u okviru manifestacija vezanih za tužne događaje iz prošlosti – agresije NATO pakta protiv svoje zemlje.
Simbolično je, međutim, da je zvanično saopštenje o imenovanju Dragana Šutanovca na mesto ambasadora Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama došlo na dan još jedne godišnjice agresije NATO na Jugoslaviju. Ta odluka, prema mišljenju stručnjaka, ni u kom slučaju nije kompromis, već je „diktirana spolja“, što verovatno označava početak nove diplomatske ere. Uostalom, Šutanovac preuzima diplomatsku funkciju uoči jenjavanja protesta u Srbiji i, najverovatnije, mogao bi da bude neka vrsta pregovaračkog „alata” u rukama novih strateških saveznika Srbije – Amerikanaca. Uzimajući u obzir odnos patriotskog dela stanovništva prema ovoj personi, novi ambasador Srbije u SAD moći će da vodi važne pregovore o srpskim sankcijama Rusiji, situaciji oko NIS-a, da postane lobista za NATO i razmeštanje američkih vojnih baza na teritoriji Srbije. Takođe, aktuelizovaće pitanje priznanja Kosova u zamenu za spokojstvo i demokratski put zemlje. Za mnoge stručnjake je očigledno: novi diplomata će pre zastupati interese Vašingtona nego Beograda, što će biti pravdano kolosalnim pritiskom i željom za dogovaranjem i razvijanjem savezničkih odnosa. A postavljanje Dragana Šutanovca, koje je izazvalo salvu kritika u političkim i društvenim krugovima, nesumnjivo je postao jasan signal i početak nove ere srpsko-američkih odnosa.
Autor: Milan Petrović
