Izvor: Politika, 29.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Portret ludila
Film: "Krvavi dijamant", režija Edvard Zvik, scenario: Čarls Levit, uloge: Leonardo di Kaprio, Đimon Hunsu, Dženifer Koneli, trajanje: 140 min., proizvodnja: SAD, 2006.
U ambicioznom, opsežnom i na trenutke veoma potresnom filmu "Krvavi dijamant", reditelj Edvard Zvik ima jasan cilj, da spoji nedavne istorijske događaje sa uzbudljivom akciono-avanturističkom zabavom. Dakle, ništa novo za, ni iz Holivuda.
Filmska priča o povezanosti interesa svetskog kapitalizma >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i rata na afričkom kontinentu i njihova veza sa američkim potrošačima, mogla je da bude na duži rok važna, kao opominjući portret jednog ludila. Međutim, prolazeći kroz činjenice i događaje o kojima priča, i kroz veze ova tri elementa na koja ukazuje, film retko kada prevazilazi nezgrapnost njihovih spojeva. Film je ultraheroičan, predugačak, zatrpan materijalom, uz preveliku upotrebu proverenih formula i zasenjujućih, više mehaničkih nego organskih, efekata.
"Krvavi dijamant" najveće probleme ima u samom scenariju (Čarls Levit) koji dozvoljava da se velika priča sa izobiljem incidenata, zamori čak pre nego što je dosegla svoju središnju tačku. Uz to, gotovo svaka dijaloška linija u filmu, ili je eksplicitna istorijska ili politička lekcija, ili edukativni materijal. Gledaocu ne preostaje ništa drugo do da slepo sledi, unapred jasno zadate, instrukcije.
Šteta, mogao je ovo da bude moćan film, jer je njegova radnja smeštena u Siera Leone s kraja 90-tih godina, u žarište krvavog građanskog rata između vladinih trupa i pripadnika gerilskog ujedinjenog revolucionarnog fronta, tokom kojeg su na najsurovije moguće načine stradali civili. Među njima i prinudni kopači dijamanata, tog dragocenog i prelepog kamena koji, u krajnjoj instanci završava na vereničkom prstenu kakve mlade Amerikanke, a u prvoj – kao platežno sredstvo za kupovinu raznovrsnog razarajućeg oružja. U uzročno-posledičnoj vezi otvara se i široko polje za ukazivanje na problem prinudnog masovnog učešća dečaka-vojnika u afričkim ratovima, na prisutvo zapadnih mešetara, vojnika sudbine i ilegalnih trgovaca svega i svačega, na indiferentnost svetske javnosti naviknute na krvave prizore, na ambiciozne ratne izveštače u trci za ekskluzivom...
U prvom planu je "beli domorodac" Deni Arčer (ubedljivi Leonardo di Kaprio sa "bogartovskim" šmekom), južnoafrički plaćenik, važna karika u trgovini dijamantima, koga događaji spajaju sa zatočenim ribarom – prinudnim kopačem Solomonom Vendijem (izvrstan afrički glumac Đimon Hunsu), čiji je dvanaestogodišnji sin na silu odveden među gerilske borce a ostatak porodice u izbeglištvo. Solomon je uspeo da sakrije jedan veliki ružičasti dijamant, a sudbina ga spaja sa Arčerom u potrazi za njim, u čemu im pomaže, pomalo na silu uvedeni lik novinarke Medi Bouen (Dženifer Koneli).
Većinu scenarističkih ispusta i rediteljske natrpanosti, di Kaprio i Hunsu uspevaju da nadomeste snagom svojih glumačkih pojava, instinkta i izraza, što sa Konelijevom nije slučaj, jer njenom liku je namenjena sva moguća patetika. Možda čak i veća od Zivikovog apela sa odjavne špice filma, upućenog gledaocima sa molbom da više nikada ne kupuju takozvane krvave dijamante iskopane u konfliktnim područjima Siera Leonea i drugih ratnih oblasti Afrike.
"Krvavi dijamant" u celosti je snimljen u uzbudljivim afričkim predelima u kojima je do punog izražaja došla veština sjajnog direktora fotografije Eduarda Sere, koji je afričke pejzaže i kadrove sela i gradova, načinio zasebnim i moćnim likovima u filmu.
"Krvavi dijamant" je osvojio pet nominacija za Oskara.
Dubravka Lakić
[objavljeno: 29.01.2007.]
