Izvor: Vesti-online.com, 23.Nov.2015, 07:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šagrinska koža

Jednog popodneva daleke 1830. godine mladi pariski aristokrata Rafael de Valenten ulazi u kockarnicu u pariskom vrtu Pale Roajal. Tu gubi i poslednji zlatnik; korača izgubljen, pored Sene, duž keja Volter i odlučuje da ionako tegoban život, pun porodičnih i ličnih nedaća, okonča samoubistvom; sada kada je ostao i bez poslednje pare.

Ne želi Rafael da usred belog dana završi poslednje putovanje na ovom svetu; sačekaće noć. Dok čeka tu poslednju stvar u životu, ulazi >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << u antikvarnicu, tumara među eksponatima i odluku da se baci u Senu poverava čudnom, enigmatičnom antikvaru. Ovaj mu, pak, pokazuje "Šagrinsku kožu" - čudotvorni komadić braonkaste boje, koji ispunjava svaku čovekovu želju, ali po skupu cenu: koža postaje vlasnik njegovog života i smanjuje se posle svake ispunjene želje. Rafael pristaje na "pakt sa đavolom" samo da se reši muka koje ga pritiskaju, a koža mu korektno ispunjava sve želje. I kako već glasi pakt, sa svakom novom ispunjenom željom koža Rafaelovog života se smanjuje.

Rafael nasleđuje - dogovoreno - učinjeno, ogromno bogatstvo; ceo svet je pod njegovim nogama, ali u senci mračnog ugovora sa Šagrinskom kožom. Na jednom gala prijemu susreće Fedoru, damu izuzetne lepote i bogatstva, u koju se zagledao ceo Pariz. Rafael se ludo zaljubljuje, ali Fedora ostaje hladna. Odbijen, poražen i nesrećan, Rafael se odaje raspusnom životu, troši nemilice novac, dane i noći u društvu njegove čudotvorne kože koja mu verno ispunjava sve želje.

U pariskom pozorištu "Italijen" Rafael susreće bogatu lepoticu; poželi da mu ona postane supruga - Šagrinska koža mu ispunjava želju, ali neumoljivo naplaćuje svoje - još jednom se dramatično smanjuje. Sada već uspaničen, Rafael, da spase ostatak života, baca Kožu u duboku jamu, ali ne vredi; Koža i dalje čini svoje čak i kada je nesvestan da je nešto poželeo. Uzalud nesretnik beži na selo, što dalje od Pariza i Kože; ne može da poželi ni vedar dan, a da se prokleta ne smanji. Vraća se u Pariz, traži pomoć mudraca, ali nema mudraca koji bi poništio ugovor sa tom strašnim parčetom.

Nekako u ovo vreme mladi aristokrata sreće Polinu kojoj, u očaju, saopštava strašnu tajnu Šagrinske kože koja se neumoljivo smanjuje čim je Rafael, zaboravivši za trenutak, na Ugovor, poželeo da ima Polinu. Ona, pak, vidi da od Kože nije ostalo gotovo ništa i da ispunjenje ove Rafaelove želje znači i njegov kraj. I Polina odlučuje da na oltar ljubavi priloži njen vlastiti život - da izvrši samoubistvo kako bi Rafael izbegao smrt. Ali, pre nego što je uspela da izvrši odluku, Rafael je stiže i zagrli. U tom trenutku istrosilo se i poslednje parče Šagrinske kože.

Ovde se, ovim samrtnim zagrljajem, završava Balzakova priča o životu i smrti Rafaela Valentena, a poruka i pouka ima više. Jedna je, na primer, da kada odeš u Potočare (i još drugi put) kako bi postao veći nego što jesi; pri tome, očigledno, ne haješ - zbog egoističnog, političkog oportuniteta - koliko srpskih majki i danas crnu vunu prede zbog Kravice, Kazana, Jadovnog, Tarčina, Oluje... smanji ti se Šagrinska koža. I sve ti je uzlud. Vreme će već znati da te - kako to reče Gete - "provuče kroz plitku beznačajnost"... "Stavi na glavu periku sa milion uvojaka; stavi noge na dva aršina visoke štule - ostaješ, ipak, ono što si." A Šagrinska koža ti se smanjuje.

Nastavak na Vesti-online.com...