Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Jul.2024, 04:38
Perseverans u dolini Neretve na Marsu otkrio kamen sa mogućim znakovima drevnog života
Istačkana stena puna belih žila koju je otkrio rover Perseverans ukazuje da se na Marsu pre više milijardi godina razvio mikrobski život.
Šiljati kamen u obliku vrha strele, nazvan Čejava Folz, otkrio je Nasin rover Perseverans 21. jula dok se probijao kroz severni obod doline Neretve koju je reka nekada davno izdubila na svom putu do ušća u krater Jezero.
Analiza kamena dimenzija 90 sa 60 centimetara >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << otkrila je znakove organskog materijala, vrlo intrigantne tačke na površini, slične onima koje se povezuju sa fosilizovanim mikrobima na Zemlji, kao i dokaze da je voda prolazila preko njega.
Projektni naučnik Ken Farli sa Instituta za tehnologiju u Kaliforniji rekao je da je „Čejava Folz“ najzagonetniji, najsloženiji i potencijalno najvažniji kamen koji je Persevarans do sada ispitivao.
Ipak, naučnici ostavljaju male šanse da su karakteristične odlike kamena mogli da stvori i procesi nebiološke prirode.
„Sa druge strane, imamo prvu ubedljivu detekciju organskog materijala, svojstvene raznobojne tačke koje ukazuju na hemijske reakcije mikrobskog života kao i jasan dolkaz da je voda, neophodna za život, nekada davno prolazila kroz kamen“, objasnio je Farli.
U davnoj prošlosti, Mars je bio toplija, vlažnija planeta. Ukoliko je život ikada na njemu evoluirao, naučnici veruju da bi njegovi tragovi ostaliu kamenju i stenamau obliku organskog materijala i potencijalno fosilizovanih ostataka.
Analiziranje kamena „Čejava Folz“ pomoću instrumenata na Persevaransu nagoveštava da sadrži organska jedinjenja. Molekuli na bazi ugljenika su gradivni delovi svih živih bića, ali mogu da budu proizvedeni i nebiološkim procesima.
Krupne bele vene kalcijum-fosfata prožimaju kamen. Između njih se nalaze i naslage crvenog materijala, najverovatnije hematita, jednog od oksida gvožđa koji daje Marsu njegovu crvenkastu boju rđe. Detaljnija analiza otkrila je desetine malih tačaka, a svaka od njih bila je oivičena crnim prstenom gvođa i fosfata.
Član misije astrobiolog Dejvid Flaneri nazvao je tačke velikim iznenađenjem zato što se u kamenju i stenama na Zemlji takve tačke često povezuju sa fosilizovanim mikrobima.
Bele tačke na kamenju se formiraju kroz hemijske reakcije hematita koje proizvode gvožđe i fosfat kao i energiju koju mikrobi mogu da koriste.
Ipak, potrebne su dodatne analize i naučnici očajnički žele da se dokopaju uzoraka, ali Nasin plan da ih vrati sa Marsa na Zemlju naišao je na poteškoće.
Misija Nase da vrati uzorke već je premašila budžet od 11 milijardi dolara i odložena je i mali su izgledi da se kamenje donese na Zemlju pre 2040. godine.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
