Izvor: VOA, 12.Feb.2025, 23:09
Može li USAID biti uspostavljen kao slično britansko telo?
LONDON — Administracija predsednika Trampa je u januaru obustavila finansiranje Agencije za međunarodni razvoj (USAID), a mediji preneli da bi ta agencija mogla da bude stavljena pod kontrolu Stejt departmenta. Istovremeno, predsednik Donald Tramp pokušava da prioritete agencije uskladi sa politikom “Amerika na prvom mestu“. Nedavni sličan korak Britanije da restrukturira svoju inostranu pomoć, mogao bi da ponudi lekcije Vašingtonu. Bitka za budućnost američke Agencije za međunarodni razvoj, ili USAID, podseća na sličnu debatu u Velikoj Britaniji. Bivši predsednik britanske vlade Boris Džonson je 2020. godine spojio Ministarstvo za međunarodni razvoj, DFID, sa Ministarstvom spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva. “To će ujediniti našu pomoć sa našom diplomatijom, u okviru naših međunarodnih napora … Ministar inostranih poslova biće ovlašćen da odluči koja zemlja prima ili prestaje da prima britansku pomoć i time istovremeno realizuje jedinstvenu britansku strategiju za svaku zemlju", rekao je tada britanski premijer. Džonsonova odluka bila je u skladu sa skepticizmom njegove konzervativne stranke u pogledu finansiranja strane pomoći, kaže analitičar Tim Durant iz Instituta za upravu. “Pomoć nije uvek bila usklađena sa onim što je on mislio da bi bi britanski spoljnopolitički prioriteti trebalo da budu. Mislim da je definitivno postojao osećaj među onima sa desne strane britanske politike da je DFID možda malo prevelik ili da treba bolji nadzor." Međutim, taj potez je šokirao humanitarni sektor, kaže analitičar Mark Miler. “Zato što ste tada imali grupu starijih menadžera koji su uglavnom bili usredsređeni na podršku nacionalnim interesima Velike Britanije, kako god to tumačili, a ne kao ranije, kada je postojao vrlo jasan mandat da bi pomoć trebalo da bude prioritet za smanjenje siromaštva." U 2020-toj, budžetski izdaci za pomoć smanjeni su sa 0,7 odsto bruto domaćeg proizvoda, najvišeg u grupi G7 razvijenih zemalja, na 0,5 procenata. Skoro trećina britanskog budžeta za pomoć – oko 5,2 milijarde dolara – potrošena je na podršku izbeglicama unutar zemlje tokom 2023. godine. Potrošnja za pomoć takođe je odraz geopolitičkih prioriteta Britanije, kaže Miler. “Više pažnje je bilo posvećeno pokušaju da se nadmaši konkurencija, recimo Kina ili Rusija, posebno u azijsko-pacifičkom regionu. Pokušaju da se poboljšaju investicije u tim regionima, dok je istorijski, pomoć bila mnogo više usredsređena na Afriku." Uspostavljanje Ministarstva za spoljne poslove, Komonvelt i razvoj, posle pripajanja DFID-a, nudi lekcije Vašingtonu dok razmišlja o budućnosti USAID-a, kaže Durant. “U britanskom slučaju, došlo je do određenog udara na reputaciju. DFID je imao snažan brend, kao i USAID. Takođe je šokantno uticalo na moral i produktivnost. Mislim da će to posebno biti slučaj u SAD-u. Ali sada postoji osećaj da Ministarstva za spoljne poslove, Komonvelt i razvoj govori jednim glasom i da postoje ljudi koji imaju i razvojno i diplomatsko iskustvo koji predstavljaju Britaniju u zemljama gde se troši novac za razvoj." Durant je istakao da je snažan finansijski nadzor od vitalnog značaja da se zadrži podrška javnosti za stranu pomoć.
