Izvor: RuskaRec.ru, 27.Avg.2017, 19:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ubijeni ruski imperatori: Vlast natopljena carskom krvlju
1. Ivan VI
Uzrast kada je ubijen: 23 godine
Ubice: zatvorski čuvari
Portret ruskog imperatora Ivana IV Antonoviča (1740-1764). Izvor: Vikipedija
Ivan VI (Ivan Antonovič, 1740-1764) nije mogao da bira svoju sudbinu. Imao je samo dva meseca kada je 1740. godine proglašen za imperatora umesto carice Ane Ivanovne. To je bio vrhunac takozvane epohe „dvorskih prevrata“ u 18. veku, kada su carice i carevi brzo smenjivali jedni druge na prestolu, uz podršku >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << uticajnih moćnika iz aristokratskih krugova.
Grupa koja je podržavala Ivana poražena je posle dva meseca „vladavine“ novorođenčeta, nakon čega je beba držana u zatvoru. Ivan je celo detinjstvo proveo iza rešetaka u dalekim zamkovima i skoro bez ikakvog kontakta sa spoljnim svetom.
Tako nesrećan život bivšeg cara nije dugo trajao. Oficiri su 1764. godine organizovali još jedan prevrat i pokušali da ga oslobode. Tada su čuvari u skladu sa instrukcijama zaklali zatočenika. Može se reći da je to bila najnevinija žrtva brutalnih borbi za vlast u 18. veku.
2. Petar III
Uzrast kada je ubijen (najverovatnije): 34 godine
Ubice: nisu poznate
Ruski car Petar III. Umetnik: Georg Grot. Izvor: Državna Tretjakovska galerija
Imperator Petar III (1728-1762) nije bio popularan ni u plemićkim krugovima, ni u narodu. Rođen je u Nemačkoj, a Rusijom je vladao samo pola godine. Carska garda je bila uznemirena zbog Petrove želje da ih pošalje u rat protiv Danske. Zbog toga su svrgnuli imperatora i presto poverili njegovoj ženi Katarini II (Katarina Velika).
Uhapšeni imperator je odveden u dvorac u Ropši izvan Sankt Peterburga, a nakon nedelju dana je objavljeno da je mrtav. Još uvek nije poznato šta se zapravo dogodilo. Prema zvaničnoj verziji, umro je od hemoroidalnih grčeva, ali ta formulacija ne zvuči ubedljivo. U pismu Katarininog ljubimca Alekseja Orlova, koji je bio odgovoran za Petrovo zatočeništvo, kaže se da je on slučajno ubijen u sukobu koji je bio izazvan carevom histerijom. Pojedinci pretpostavljaju da je Katarina tajno naručila ubistvo svoga muža.
3. Pavle I
Uzrast kada je ubijen: 46 godina
Ubice: zaverenici
Portret cara Pavla I Petroviča. Izvor: Vikipedija
Pavle I (1754-1801) je bio Katarinin sin i naslednik. Mrzeo je svoju majku i mnogo je voleo svog oca, Petra Trećeg. Pavle je bio strog i surov vladar. Pokušavao je da poništi mnoge Katarinine reforme koje su učvrstile aristokratiju, što je izazvalo ozbiljan konflikt. Plemstvo je uzvratilo organizovanjem dvorskog prevrata. Većina istoričara smatra da je čak i Pavlov sin Aleksandar tajno podržavao zaveru.
Ubistvo cara Pavla I u martu 1801. godine. Izvor: Vikipedija
Početkom svoje vladavine Pavle je bio vrlo nepoverljiv i u mnogima je video potencijalne neprijatelje. Zbog toga je podigao zamak u centru Sankt Peterburga (Mihajlovski zamak) za koji je verovao da je bezbedan i neosvojiv. U njemu je provodio gotovo sve vreme. Međutim, taj zamak je za njega postao zamka kada su 12. marta 1801. godine u njegovu spavaću sobu upali zaverenici – oficiri iz njegove dvorske straže na čelu sa Petrom Ludvigom Aleksejevičem fon der Palenom, gubernatorom Sankt Peterburga. Oni su najpre isprebijali cara i na kraju ga udavili šalom. Narednog jutra je njegov sin Aleksandar I krunisan za cara. Što se tiče nesrećnog Pavla, mnogi veruju da njegov duh još uvek luta Mihajlovskim zamkom. Posle njegove smrti tu nije živeo nijedan imperator.
4. Aleksandar II
Uzrast kada je ubijen: 62 godine
Ubice: levičarski nastrojeni politički teroristi
Aleksandar II Nikolajevič (1855-1881). Izvor: Getty Images
Aleksandar II (1818-1881) je 1861. godine pokrenuo dugo očekivanu reformu – ukidanje kmetstva, kada su milioni seljaka dobili slobodu. Ta sloboda, međutim, nije bila toliko primetna jer su seljaci još nekoliko decenija morali da rade za svoje gospodare kako bi mogli postati vlasnici zemlje. Ta „prevara“ je imala velikog odjeka u društvu. To je, uz Aleksandrova liberalna shvatanja, bio razlog što su revolucionari sa puškama i bombama krenuli u „lov” na imperatora.
Car Aleksandar je preživeo nekoliko atentata. Pripadnici terorističke organizacije „Narodna volja“ digli su u vazduh salu Zimskog dvorca gde je trebalo da bude car, a drugom prilikom je revolucionar-terorista pucao u njega, ali je promašio. I najzad, ubice su 1. marta 1881. godine sprovele svoju nameru u delo. Pored imperatorovih kočija je eksplodirala bomba i tom prilikom je ranjeno nekoliko kozaka iz garde. Aleksandar je hrabro izašao da pogleda ranjenike, i tada je poljski terorista-revolucionar Ignaci Hrinjevjecki bacio drugu bombu od čije eksplozije su poginuli i on i imperator.
Lako se može naći mesto gde je ubijen car Aleksandar II. Njegov sin i naslednik Aleksandar III podigao je crkvu na mestu gde je prolivena carska krv. To je Hram Spasa na krvi – jedno od najlepših zdanja u centru Sankt Peterburga.
Šest podataka o caru-reformatoru Aleksandru II
Saznajte više:
Deset važnih činjenica o ubistvu ruske carske porodice
Neverovatna sudbina monarhiste koji je sahranio rusku monarhiju
Žene od čelika: Tri revolucionarke koje su zauvek izmenile Rusiju
