Izvor: VOA, 21.Feb.2025, 17:57

Evropa izuzeta iz mirovnih pregovora, dok ruski rat protiv Ukrajine ulazi u četvrtu godinu

LONDON — Ruski tenkovi prešli su ukrajinsku granicu pre tri godine, što je izazvalo najgori sukob na evropskom tlu od Drugog svetskog rata. Na linijama fronta rat se nastavlja, dok ruske snage napreduju tokom zime. “Svakoga dana na nekom mestu pomeraju ukrajinsku liniju fronta za oko kilometar. Moja procena je da bi to moglo da se nastavi do kraja ove godine", kaže Ben Beri iz Međunarodnog Instituta za strateške studije. Ali iza scene, geopolitičke sile koje oblikuju sukob izgleda da se brzo menjaju. Rusija i Sjedinjene Države su ove nedelje započele mirovne pregovore u Saudijskoj Arabiji. Ukrajina i Evropa nisu pozvane. “Biće nekih vrlo značajnih uzbuna u evropskih prestonicama oko toga šta bi moglo da se raspravlja u pogledu bezbednosti njihovog kontinenta, celog njihovog regiona. Jedna vrsta potencijalno jako lošeg ishoda za evropske prestonice je da otkriju da su ih Amerikanci praktično stavili na udicu zbog pokušaja da urade neku vrstu mirovne misije u Ukrajini, bez njihovog odobrenja", smatra Dejvid Blagden sa Univerziteta Eksiter. Britanija i Francuska već su saopštile da bi mogle da doprinesu mirovnim snagama u Ukrajini. Procenjuje se da bi to zahtevalo najmanje 100 hiljada vojnika. Postoji velika zabrinutost oko potencijalnih rizika. “Čini se da su Sjedinjene Države uklonile Član 5, NATO-ov Član 5 o kolektivnoj samoodbrani za sve trupe koje bi bile postavljene u Ukrajini. To znači da ne bi bili zaštićeni, tako da je efekat odvraćanja nestao. Dakle, vrlo je verovatno da će Rusija prekršiti uslove bilo kakvog primirja ili mirovnog sporazuma, što bi onda otvorilo pitanje, šta će Evropljani da urade?", pita se Armida Van Ridž iz organizacije "Četam Haus". Evropska unija kaže da je Ukrajini pružila oko 145 milijardi dolara vojne, finansijske, humanitarne i izbegličke pomoći u protekle tri godine, što je više od polovine ukupne pomoći Kijevu. Američki sekretar za odbranu izjavio je da evropska bezbednost više neće biti prioritet, a Vašington zahteva od NATO saveznika da povećaju svoje troškove za odbranu. “Odakle će taj novac doći je ključno pitanje. Evropska komisija izgleda otvorena da dozvoli određenu fleksibilnost u pogledu fiskalnih pravila. Ali za sve to treba vremena, pa će ipak biti veoma teško", istakla je Van Ridž. To su teške odluke sa dubokim posledicama za Evropu, kaže britanski ministar odbrane Džon Hili. "Odluke koje donosimo sada, u narednim nedeljama, ne određuju samo ishod sukoba u Ukrajini, već i bezbednost našeg sveta za narednu generaciju." Mnogi u regionu strahuju da te odluke donose drugi — a Evropa nije prisutna.

Nastavak na VOA...