Izvor: RTS, 24.Jul.2024, 11:44
Државна ревизорска институција - 180 година контроле и промена
Пре 180 година донет је закон о главној контроли који је био претеча државне ревизорске институције. Од тада до данас много тога се променило, али је потреба друштва за пословањем по закону остала иста. Председник Државне ревизорске институције (ДРИ) и генерални >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << државни ревизор Душко Пејовић наводи за РТС да је главни задатак институције и након толико година исти – да врши контролу. "Та контрола је била онда сходно оном времену, а данас је сходно овом времену, мењају се услови ", наводи Пејовић.
Председник Државне ревизорске институције (ДРИ) и генерални државни ревизор Душко Пејовић наводи за РТС да су највећи изазови у раду Државне ревизорске институције у данашњим технологијама, дигитализацији, аутоматизацији, у сајбер безбедности...
"Више подаци нису на папиру, подаци су електронски. Дакле, савремени начин пословања тражи и савремени начин вршења саме ревизије. Онда се вршило благајничко испитивање, дакле, пословање путем благајне. Данас скоро да благајне више нема, врши се безготовинско плаћање и тако даље. Тако да су то све изазови да и данашњи, да кажемо, ревизори, а ондашњи рачуноиспитивачи морају бити добро обучени да би могли то да ураде", наводи Пејовић.
Указује да су велики ефекти ревизије данас много већи, много шири за грађане, с једне стране за државу и њене органе, а са друге стране за оне који издвајају своје паре у буџет.
"Наши ефекти или ефекти нашега рада огледају се у већим приходима, бољем управљању, дакле управљању потраживањима, бољој наплати... С друге стране, о уштедама, о потрошњи која је у складу са законом, о процедурама, о јефтинијем, а квалитетнијем делу... Даље уштеде односе се на нашу законску обавезу да дамо предлог за промену закона до кога дођемо, вршећи ревизију, где смо утврдили да се нека питања из два различита закона на различит начин уређују. Дакле, ми дајемо одмах предлог да се ти закони усагласе", објашњава Пејовић.
Обједињени извештај - пречица до откривања проблема
Недавно је урађен обједињени извештај државно-ревизорске институције. Важност тог обједињеног извештаје је, каже, што њиме показују који су системски проблеми.
"Када вршимо ревизију једне општине, предузећа, Дома здравља, Института..., онда ми знамо како је стање код тог појединачног субјекта. И најчешће се то односи на јавне набавке, које су иначе најризичније у овој области. Али кад узмемо 15 општина, 12 градова, 10 домова здравља, девет домова ученика и њихових 9, 10, 12, 15 извештаја, па од тих извештаја направимо један извештај, онда дајемо Скупштини, надлежним одборима, Влади и субјектима, дајемо информацију који је то проблем у тој области", објашњава Пејовић.
Као пример наводи домове ученика.
"Закључили смо да је највећи проблем у припреми планирању саме јавне набавке. Јер ако се не истражи тржиште, како ћемо онда изаћи са процењеним износом. Тамо где се то добро не уради или не документује, онда дође до одступања код уговарања. Ево, онда како сте испитивали када је уговарање одступало много. Дакле, тим обједињеним извештајима ми показујемо који су системски проблеми да би се лакше стекао увид у то шта је проблем и да би се брже направио план за његово решавање", објашњава Пејовић.
Стратешким циљевима до бољег разумевања и јачања угледа и утицаја
Говорећи о стратешким циљевима државне ревизорске институције наводи да се њихов први стратешки циљ у новом стратешком плану односи на јачање управљачке одговорности, на јачање свести о потреби правилног закону од трошења јавних средстава.
"Други циљ се односи на увођење квалитетних, разумљивих извештаја користећи савремене методе, технологије итд. како би били извештаји једноставнији и прихватљивији. И трећи циљ је да очувамо свој углед и јачамо свој утицај. То је јако важна ствар коју требамо да урадимо", наводи Пејовић.
Које су најчешће неправилности у пословању
Упитан које су најчешће неправилности у пословању, на које наилазе одговара да када је реч о финансијским извештајима, највећи проблеми су у неправилном исказивању прихода и примања, расхода и задатака.
"То значи да се погреши у контирању, у евидентирању и исказивању. И ми управо указујемо да финансијски извештаји требају да буду истинити и објективни. И дајемо оцену тих извештаја. Оцене су у највећем делу с резервом. То значи да увек имамо примедбе. Повећан је број позитивних извештаја, али он би требао и очекујемо да буде у већем повећању", каже Пејовић.
Што се тиче правилности пословања, додаје он, одступања су од закона, од процедура, најчешће код јавне набавке и код обрачуна плата.
"То је најчешће, наравно, и код уговарања и тако даље. Код јавних набавки смо закључили да је најчешће у планирању, у истраживању тржишта. И увек постављамо питање, ко то планира? Како се то врши, планирање? Јер ако се не уради добро планирање, онда се то одрази касније до уговарања и до изражавања, или до плаћања веће цене", објашњава Пејовић.
А што се тиче сврсисходности, то утврђујемо економично, ефикасно и ефективно пословање.
"Не само да ли је остварен циљ, него да ли је и добијен резултат који је планиран", каже Пејовић.
Цело гостовање Душка Пејовића у Јутарњем програму РТС-а погледајте у видео-снимку на почетку текста.
