Izvor: Politika, 13.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spomenik belom baronu
Sremski Karlovci - Za gotovo pet miliona Rusa izbeglih iz Rusije posle Oktobarske revolucije i njihovih potomaka, koji već skoro devet decenija žive u dijaspori, Sremski Karlovci će u petak, 14. septembra, u podne, biti značajna destinacija. Tog dana, u gradiću koji vekovima nosi epitet središta srpske duhovnosti i kulture, biće otkriven prvi spomenik ruskoj emigraciji u svetu, posvećen baronu Petru Nikolajeviču Vrangelu (1878-1928), jednoj od najvažnijih ličnosti izbeglih belih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Rusa. Spomenik je uradio ruski vajar Vasilij Azemša, a biće postavljen ispred stare Gradske bolnice - Špitalja, gde su u početku bivali smešteni izbegli Rusi, blizu česme svetog Andreja Prvozvanog.
Odboru za podizanje spomenika Vrangelu predsedavao je direktor Arhiva Srpske akademije nauka i umetnosti u Sremskim Karlovcima Žarko Dimić, projekat je blagoslovio patrijarh ruski Aleksej u čije ime na svečanost otkrivanje spomenika dolazi vladika Kliment, mitropolit kaluški i borovski i upravnik Moskovske patrijaršije, a projekat su pomogli poslovni ljudi Viktor Lebedev i Dragan Avramov.
Spomenik će otkriti direktor Uprave za zaštitu kulturnih dobara Rusije Viktor Petrakov, a najavljen je dolazak više kulturnih poslenika, nekoliko pisaca, biće tu i reditelj Marija Astrojeva, autor dokumentarno-igranog filma o ruskoj emigraciji u Karlovcima "Izgubljeni raj", koji će premijerno biti prikazan u okviru svečanog programa...
- Ruska emigracija je još posle Drugog svetskog rata želela da podigne taj spomenik, ali u Beogradu, pored Ruske pravoslavne crkve Svete Trojice u Tašmajdanskom parku, gde je general Vrangel i sahranjen po sopstvenoj želji. Od pre nekoliko godina ova želja je još intenzivnije ispoljena, ali spomenik ni tada nije bilo moguće realizovati u Beogradu, zbog problema oko vlasništva nad zemljom i zbog toga što su Ruska pravoslavna crkva i Ruska zagranična crkva bile razdvojene sve do 17. maja ove godine kada su se izmirile. Tako je, gotovo sudbinski, baš kao i Vrangela pre skoro devet decenija, put doveo Viktora Lebedeva i Dragana Avramova u Karlovce, a onda smo se i mi potrudili da se postavljanje spomenika što brže organizuje - kaže Žarko Dimić.
Posle kraćeg zadržavanja u Beogradu, sredinom marta 1922, general Vrangel je stigao u Karlovce. Iz Drezdena stižu njegovi roditelji, a iz Pariza supruga sa troje dece i dadiljom.
Petar Nikolajevič Vrangel je izdanak pribaltičke porodice barona, viteza tevtonskog monaškog reda, koji se u pisanim izvorima pominju još 1277. godine. Završio je dve visoke škole u Petrogradu - Rudarski institut (1901) i Vojnu akademiju (1910), bio učesnik Rusko-japanskog i Prvog svetskog rata. Prvi je u tom ratu odlikovan Ordenom svetog Đorđa četvrtog reda, kada je kao odvažni kapetan Gardijskog konjičkog puka 6. avgusta 1914. godine organizovao munjeviti juriš na protivničku bateriju.
U proleće 1919, već u činu generala, komandovao je Kavkaskom dobrovoljačkom armijom, a pred kraj građanskog rata, aprila 1920, zamenio je generala Denjikina na čelu Oružanih snaga juga Rusije. Posle poraza Ruske armije general Vrangel je energičnim diplomatskim akcijama i dobro sprovedenom evakuacijom spasao od "crvenog terora" oko 150.000 ljudi koji su se u novembru 1920. ukrcali na 150 brodova u lukama Krima. Bili su to vojnici, ranjenici, invalidi, civilna lica, uglavnom inteligencija, udovice, siročad... Od 1919. do 1925. godine u našu zemlju je stiglo oko pedeset hiljada izbeglica iz bivše ruske imperije.
U Sremskim Karlovcima su ruski oficiri i manji kozački odred Garde bili smešteni u zgradi stare Gradske bolnice, u Svečanoj sali Magistrata, u "Blagodejaniju" i po privatnim kućama. Vrangel je neko vreme stanovao u Gradskoj bolnici, ispred koje će sada biti otkriven njegov spomenik.
Baron Vrangel je u Karlovcima u decembru 1923. završio pisanje memoara o građanskom ratu, koji su kasnije štampani u četiri izdanja.
U septembru 1924. osnovao je poluilegalni Ruski opštevojni savez, sa filijalama u mnogim zemljama sveta, a poslednjih dana oktobra 1926. definitivno je napustio Karlovce. Nastanio se u Briselu gde je 25. aprila 1928. godine iznenada umro. Po njegovoj želji telo mu je preneto u Beograd i u oktobru 1929. godine je sahranjen uz vojne počasti u ruskom hramu Svete Trojice na Tašmajdanu.
Vrangelov otac, baron Nikolaj Jegorovič Vrangel, sahranjen je na karlovačkom groblju Čerat, na koji će u petak biti položeni venci.
[objavljeno: ]
