Izvor: Vostok.rs, 29.Apr.2016, 17:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zoltan Dani: Čestitao bih Dejvidu Goldfejnu

Katarina Đorđević,
Politika

Izenadila me je vest da je Dejvid Goldfejn imenovan za komandanta Američkog ratnog vazduhoplovstva. Da sam u mogućnosti, čestitao bih mu!”, bila je prva reakcija Zoltana Danija, penzionisanog pukovnika protivvazdušne odbrane Vojske Jugoslavije, koji je komandovao Trećim raketnim divizionom PVO u noći u kojoj je 1999. godine oboren avion F-16, kojim je pilotirao Dejvid Goldfejn.

Iako je od NATO agresije prošlo 17 godina, Zoltanu Daniju je i dalje u živom pamćenju svaki minut duge majske noći 1999. godine, kada je oboren avion F-16, a Goldfejn spasen u spektakularnoj akciji američke ratne avijacije.


 Zoltan Dani (Foto Z. Kršljanin)

„Te noći našu jedinicu posetio je general Ljubiša Veličković (poginuo 1. juna 1999. za vreme obilaska raketnih baterija u selu Omoljica) kako bi vojnicima pružio moralnu podršku. Oko 23 časa desio se prvi nalet aviona ali nijedan nije ušao u „zonu uništenja”. Iako je moja smena trajala do ponoći, kada me je zamenio potpukovnik Boško Dotlić u ulozi izvršioca gađanja, nepisano vojničko pravilo glasi da nema odlaska sa položaja dok je general u jedinici. Ponoć je uveliko prošla kada je general Veličković rekao: „Ja sam mislio da ćete noćas pogoditi barem jedan avion, ali mi se čini da sam pogrešio u proceni. Zato odlazim kući!”. Pokušali smo da odložimo njegov odlazak rečima da uskoro očekujemo novi nalet aviona, ali je general Ljubiša Veličković ipak otišao sa položaja. Mislim da nije prošlo ni nekoliko minuta od njegovog odlaska kada smo u tihoj majskoj noći čuli novo zujanje aviona. „Hajde Boško, skini ga!”, komentarisali smo sa prisutnima ispred škole u Karlovčiću i u tom momentu poletela je raketa”, priseća se Zoltan Dani.

Nakon nekoliko sekundi F-16 je bio u plamenu i počeo da pada, a pilot pokušavao da napusti vazdušni prostor bivše Jugoslavije i domogne se teritorije BiH. Međutim, pošto je brzo gubio visinu pao je blizu sela Nakučani kod Šapca. Pilot Dejvid Goldfejn uspeo je da se katapultira i prizemlji u ataru pocerskog sela Sinošević.



Goldfejn je u vreme obaranja 1999. godine bio komandant 555 skvadrona iz Avijana

„Nakon manje od sata počinje spektakularna akcija spasavanja pilota Goldfejna u kojoj je učestvovalo više od 30 helikoptera i aviona američkog ratnog vazduhoplovstva koji su konstantno „sipali” vatru kako bi sprečili prilazak pilotu. CSAR tim za borbeno traganje i spasavanje NATO-a uspeo je da locira i pokupi oborenog američkog pilota i bezbedno ga izvuče do aerodroma u Tuzli, odakle je prebačen u Avijano. Goldfejn je u to vreme bio komandant 555 skvadrona iz Avijana”, priča Zoltan Dani.

Nakon te majske noći, Zoltan je saznao ko je bio oboreni pilot iz F-16, ali nikada se nije čuo sa Dejvidom Goldfejnom.

Zoltan Dani je je komandovao Trećim raketnim divizionom PVO, 250. raketne brigade i 27. marta 1999. godine, kada je njegova jedinica oborila „nevidljivi” F-117 i pilota Dejla Zelka u ataru sremskog sela Buđanovci.

Dvanaest godina kasnije Zoltan se ponovo sreo sa pilotom Dejlom Zelkom, na inicijativu reditelja Željka Mirkovića koji je želeo da snimi dokumentarni antiratni film „Drugi susret”. U ovom dokumentarcu reditelj je zabeležio dirljiv susret dva penzionisana vojnika koji se desio u pekari u Skorenovcu, koju je Zoltan otvorio nakon odlaska u penziju. Njihovom susretu prethodila je duga internet prepiska u kojoj su vojnici razmenjivali i sećanja na tu martovsku noć koja je obeležila njihov život.

Zelko je pre četiri godine došao na premijeru dokumentarnog filma „Drugi susret” i tom prilikom je bio gost Zoltanove porodice. U kofer prepun uspomena koji je uneo u dom porodice Dani, Zelko je spakovao i prekrivač koji je ručno isplela njegova supruga i u čijem se centru nalazi osmougaona zvezda koja predstavlja mir u svetu i prijateljstvo. Ni Zoltan ni Zelko više nisu u profesionalnoj službi – Dejl je u penziji i radi u jednoj privatnoj kompaniji za izradu sedišta u putničkom avionu, a Zoltan nakon penzionisanja i ima privatno preduzeće.

„U penziju sam otišao na sopstveni zahtev 2004. godine. Na moju odluku presudno je uticala uredba o naglom smanjenju vojnog kadra, ali se moje razočarenje vojskom gomilalo godinama pred penziju. Nakon zapaženih rezultata tokom NATO agresije, kada sam komandovao Trećim raketnim divizionom PVO koji je oborio čuveni „nevidljivi” 117 , a potom i avion F-16, raspoređen sam na mesto daleko ispod svojih profesionalnih kompetencija. Otišao sam u penziju da bih poštedeo sebe nerviranja, pokrenuo sam porodični biznis koji nam je pomogao da supruga Iren i ja izvedemo naše troje dece na put. A sa novim komandantom američkog ratnog vazduhoplovstva Dejvidom Goldfejnom rado bih popio kafu i pitao ga kako se osećao dok su ga spasavali”, kaže Zoltan Dani. Katarina Đorđević,
Politika

Nastavak na Vostok.rs...